planine

Karpatsko Balkanske Planine

Karpatsko–Balkanske planine nalaze se u istočnom delu Srbije i protežu se od Dunava na severu pa sve do Zaplanjsko-lužničke kotline i Ruj-planine na jugu . Na istoku pak idu do Bugarske granice a na zapadu do (Rodopskih) planina Pomoravlja. Ove planine su raznovrsnog geološkog sastava usled čega se javljaju brojna orudnjenja . Nabiranjem Karpatsko-balkanskih planina nastaju tri planinska venca koja su predvojena rečnim dolinama i kotlinama, pa ih čine sledeće planine: I venac: Zviške, Homoljske, Beljanica, Kučajske, Rtanj, Ozren, Devica,Suva planina, II venac: Šomrda, Stol, Veliki Krš, Crni vrh, Tupužnica, Tresibaba, Svrljiške planine, III venac: Miroč, Veliki Greben, Deli Jovan i Stara planina.

Planina Babin Zub

Balkanske planine koje se prostiru južno od Crnorečke kotline obuhvataju sledeće planine: Rtanj, Ozren, Devica, Suva planina i Stara planina.
Dinarske planine koje zauzimaju najveći prostor planinske regije, su razvrstane na osnovu geološkog i morfološkog pogleda. Podeljene su na ukupno sedam planinskih celina, a to su sledeće planinske podele :
– Prokletijske planine
-Šarske planine
-Starovlaško-raške planine
-Kopaoničke planine
-Šumadijske planine
-Kosovsko-metohijske planine
-Rudne i flišne planine.
Sam naziv pojedinih Srpskih planina asocira na prirodno bogastvo Srbije: Zlatibor, Rajac, Zlatar…

Pančićeva omorika

Pojedine planine su zaštićene radi očuvanja životinjskog i biljnog sveta, te su proglašene kao Nacionalni parkovi koji se nalaze pod strogom zaštitom države .
Autohtone vrste biljaka (na Srpskim planinama) su recimo kopaonička ljubičica, Pančićeva omorika, srpski lan, ali svakako i Pančićev vijuk …
Od životinja koje su pod zaštitom izdvajamo: beloglavi sup, suri orao, orao krstaš, sivi soko,šumska sova, planinska ševa, sivi puh, buljina, divlja mačka, mrki medved …
Takođe, ono što je veoma važno i karakteristično za Srpske planine jeste da posetioci mogu uživati i boraviti kako leti tako i zimi.

Planina Kopaonik