kontakt

Name(обавезно)

Email(обавезно)

Website

Comment(обавезно)

Предај

Δ

slave

Proslava slave je jedan od najvažnijih dana u godini u kući svakog pravoslavca, zato je nužno da budemo upoznati ne samo sa datumom svog sveca, već i sa svim ostalim. Pročitajte u nastavku spisak poznatijih slava koje se proslavljaju u Srbiji.

Januar

09. Sveti Stefan

14. Sveti Vasilije

20. Sveti Jovan Krstitelj

27. Sveti Sava

29. Sveti apostol Petar (Časne verige)

Februar

12. Sveta Tri jerarha

14. Sveti Trifun

Mart

22. Svetih 40 mučenika (Mladenci)

April

07. Blagovesti

Maj

06. Sveti Georgije (Đurđevdan)

08. Sveti evanđelist Marko

12. Sveti Vasilije Ostroški

Jun

28. Sveti knez Lazar (Vidovdan)

Jul

07. Rođenje Svetog Jovana Krstitelja (Ivandan)

12. Sveti apostoli Petar i Pavle (Petrovdan)

30. Sveta velikomučenica Marina (Ognjena Marija)

Avgust

2. Sveti prorok Ilija

4. Sveta Marija Magdalina (Blaga Marija)

8. Sveta mučenica Paraskeva (Trnova Petka)

19. Preobraženje Gospodnje

28. Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina)

Septembar

21. Rođenje presvete Bogorodice (Mala Gospojina)

27. Krstovdan

Oktobar

12. Sveti Kirijak (Miholjdan)

14. Pokrov presvete Bogorodice

19. Sveti apostol Toma

27. Prepodobna Paraskeva (Sveta Petka)

31. Sveti evanđelist Luka

Novembar

08. Sveti Dimitrije (Mitrovdan)

16. Sveti Georgije (Đurđic)

21. Sveti arhanđel Mihailo (Aranđelovdan)

24. Sveti Stefan Dečanski (Sv. Mrata)

Decembar

04. Vavedenje presvete Bogorodice

17. Sveta Varvara

19. Sveti Nikola

Lazareva subota i Cveti (subota i nedelja sedam dana pred Vaskrs)

narodni običaji u srbiji

Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба, који су опстали до данас. Народне обичаје често прате разне тајанствене и мистичне радње које народ чини у разним приликама и из разних побуда, верујући да ће му то некако помоћи и користити.

Намена народних обичаја је различита и може бити:

• да се заштити здравље укућана,
• да се сачува и повећа пород и имовина,
• да пада киша и да се натопе жедна поља,
• да се сузбију и разбију градоносни облаци.
• да се придобије особа која се воли,
• да се излечи болесник,
• да се напакости некоме, итд.

Постоји много народних обичаја: за сваку радњу, сваки догађај, сваки празник, сваку прилику и неприлику. Обичаји су се у народу доста множили, мењали и допуњавали.

Срби су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем, крштењем, венчањем, одлазаком у војску, смрћу итд. Колико је чување обичаја било значајно за заједницу говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.^[1]

Вук Караџић је забележио доста народних обичаја и захваљујући његовом раду, многи су и данас познати. Српским народним обичајима, у новије време, бавио се доста етнолог Веселин Чајкановић.

Народни обичаји везани за народне празнике описивани су у разним народним календарима који се формирају за једну годину или више година.

Славски обичаји

За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење славе. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне обреде и гозбу, прославља хришћански светитељ заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се освештавају просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми славски колач који свештеник сече и полива вином. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано „дворење славе“. Ради се о томе да домаћин и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.^[2]

Празнични обичаји

У Србији су, поред Крсних слава, највећи празници Божић и Ускрс.

Божић је најрадоснији празник међу свим празницима код Срба. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара по старом календару односно 25. децембра по новом календару. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Обичај је да домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрању и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздраваљају: „Ваистину се роди!“.

Ускрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак. По старом обичају на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“.^[3]

Посебни обичаји

• Обичаји везани за свадбу^[4]:
  • Бидермајер – Када се заврши церемонија венчања, млада баца бидермајер. Девојка која га ухвати је по веровањима следећа за удају.
  • Јабука – Када младожења иде по младу, обичај је да таст постави јабуку на највише дрво у младином дворишту. Младожења не може да одведе младу све док пушком не погоди јабуку на дрвету.
• Обичаји везани за сахране^[5]:
  • Припрема за сахрану
  • Опело
  • Освећење водице
• Обичаји везани за рођење детета:
  • Стављање црвеног конца беби на руку – против урока
  • Даривање детета – најчешће златом
  • Цепање кошуље
• Обичаји везани за рођендан:
  • Извлачење (чупање) ушију
  • Гашење свећица
  • Даривање слављеника

 

Реке Србије

Да би уопште почели да говоримо о рекама Србије потребно је најпре да објаснимо најважније хидрографске појмове.

Речна мрежа  – све реке неке територије (нпр. речна мрежа Шумадије, речна мрежа Војводине, речна мрежа Србије).

Речни систем – главна река са свим својим притокама (нпр. речни систем Дунава)

Речни слив – територија са које све падавине отичу речним системом у неко језеро, море или океан или у већу реку. Речни слив је ограничен развођем (највише тачке на рељефу које чине границу једног речног слива).

Хидрографски чвор – место где се стичу два или више развођа (у Србији је то планина Црнољева на Косову и Метохији, на врху Дрманска глава – Ситницом у Црно море, Неродимком у Егејско море, Топлугом у Јадранско море)

Суток  – место где се спајају две веће реке (нпр. Западна и Јужна Морава)

Става – место где се спајају две мање реке или потока

Бифуркација – појава да воде једне реке отичу у два слива (вештачка на Косову и Метохији – Неродмика – један крак отиче у Лепенац, други у Ситницу)

Протицај – запремина воде која протекне која протекне кроз речно корито у јединици времена – мери се м³/с или у л/с (за мање водотоке или врела)

Водостај – „висина“ воде у речном кориту, мери се у цм.

Реке Србије припадају територијама 3 морска слива:

Црноморски: Дунав и све његове притоке

Јадрански: Бели Дрим и све његове притоке

Егејски: Пчиња, Лепенац и Драговиштица

На  карти су приказани веће реке и сливови.

Дунав : најдужа река у Србији (588,5 км) од Бездана до ушћа Тимока, (једним делом је гранична река са Хрватском и Румунијом). Углавном је равничарска река сем у Ђердапској клисури која пресеца Карпатске планине и „спаја“ Панонску и Влашку низију. Ђердапска клисура је највећа у Србији дужине 97км и чине је три котлине и четири клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир (највиша измерена речна дубина у Европи 82м, а сада 90м и испод нивоа мора), Доњемилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура. Најдуже притоке Дунава у Србији су: Тиса и Тамиш (леве), Сава, Велика Морава, Млава, Пек, Тимок (десне).

Сава – настаје у Словенији од Саве Долинке и Саве Бохињке. У Србији је делом гранична река према БИХ. Највеће њене притоке су Дрина и Колубара.

Дрина – настаје у Црној Гори, спајањем Таре и Пиве. Великим делом тока је гранична река према БИХ. Природна речна језера која се налазе у долини Дрине називају се дрињаче.Највећа притока Дрине је Лим (који делом тече кроз Србију)

Колубара – друга притока Саве, настаје спајањем Обнице и Јабланице код Ваљева.

Велика Морава – настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код Сталаћа. Она има композитну долину  (долина која је сложена а састоји се од наизменичних смењивања клисура и котлина). Композитна долина Велике Мораве се састоји од Горњевеликоморавске котлине – Багрданске клисуре – Доњевеликоморавске котлине.

Тимок – река која настаје спајањем Црног и Белог Тимока код Зајачара. Бели Тимок настаје спајањем Сврљишког и Трговишког Тимока код Књажевца. Тимок је једним делом тока гранична река са Бугарском. На ушћу Тимока у Дунав налази се најнижа тачка Србије =28м надморске висине.

Јужна Морава је дужа саставница Велике Мораве и настаје од Биначке Мораве и Прешевске Моравице. Она има композитну долину која се састоји од Врањске котлине – Грделичке клисуре – Лековачке котлине (овде се налази петоречје – 5 река се слива у ову котлину: Ветерница, Јабланица, Пуста река, Топлица, Власина) – Печењевачко сужење – Нишка котлина – Мезграјско сужење – Алексиначка котлина – Сталачка клисура.

Западна Морава – настаје спајањем Ђетиње и Голијске Моравице. Такође је композитна, а састоји се од Пожешке, Чачанско –краљевачке и Крушевачке котлине и Овчарско- кабларске клисуре.

Ибар – највећа притока Западне Мораве, извире испод планине Хајле и тече једним делом кроз Ибарску клисуру.

Бели Дрим – највећа и главна река Јадранског слива Србије. Има доста притока на територрији Албаније спаја се са Црним Дримом чинећи реку Дрим која се улива  у Јадранском море. Интересантно је да за притоке има 5 Бистрица (Пећка – Руговска клисура, Дечанска, Призренска, Лоћанска и Кожњарска бистрица), поред бистрица остале веће притоке су Ереник, Источка река, Клина, Топлуга…

Лепенац – извире на Шар планини тече кроз Качаничку клисуру и припада сливу Егејског мора.

Нишава – десна притока Јужне Мораве. Протиче кроз Сићевачку клисуру.
Најдужа понорница у Србији је Бороштица